Другога дана регионалне министарске конференције посвећене демографском развоју, која
се одржава у Северној Македонији у организацији Популационог фонда Уједињених нација
(УНФПА), државни секретар у Министарству за бригу о породици и демографију Лазар
Петровић учествовао је у панел дискусији на тему „Реформе политика и система као
одговор на демографске промене: примери добрих пракси из света“.
Петровић је истакао да Република Србија има изграђен институционални и координациони
оквир за демографска питања нагласивши да демографски изазови нису само питање броја
становника, већ све више и питање њихове просторне расподеле. Објаснио је да унутрашње
миграције и концентрација становништва у неколико већих урбаних центара мењају
демографску слику Србије, због чега је, како је навео, један од приоритета јачање локалне
димензије демографске политике и њене повезаности са националним нивоом.
„Одрживи демографски развој зависи од тога да ли људи могу да виде будућност тамо где
живе”, поручио је државни секретар.
Он је представио и значај пројекта „Фонд за развој популације“, који се реализује у сарадњи
са УНДП, а који је усмерен на јачање координације између сектора, локалних капацитета и
територијално прилагођених решења у градовима и општинама које се суочавају са
демографским изазовима. Посебно је нагласио значај подршке локалним саветима за
породицу и демографију као телима која могу да препознају специфичне потребе локалних
заједница и развијају одговоре у складу са њима.
Петровић је указао да се примери добре праксе у области демографског развоја не могу
једноставно пресликати из једне земље или региона у други, јер су дубоко условљене
локалним контекстом. Као кључни предуслов за успех издвојио је сарадњу између
националног и локалног нивоа, засновану на заједничком стратешком оквиру, али и
флексибилну да омогући решења прилагођена конкретним локалним условима.
Учешће представника Републике Србије на регионалној конференцији у Скопљу потврдило
је снажно опредељење Министарства за бригу о породици и демографију да изазове у
области популације сагледава као развојно, интерсекторско и дугорочно питање, засновано

на људским правима, слободи избора, равноправности, подршци породицама и јачању
локалних заједница.