Министар за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић, у својству изасланика председника Републике Србије Александра Вучића, говорила је данас на пленарној седници, одржаној у оквиру Другог светског самита у Катaру, где је истакла напредак Републике Србије у економском и друштвеном развоју.
„Република Србија је у последњих 13 година направила важне кораке у унапређењу економског и друштвеног положаја својих грађана. Од 2012. године БДП Србије је утростручен, са 35 милијарди евра на пројектованих 102 милијарде евра до 2027. године. Стопа незапослености смањена је са 25,9 на 8,5 одсто, просечна плата достигла је скоро 1.000 евра, док минимална износи 500 евра. Индекс ризика од сиромаштва константно опада, а у протеклој деценији изграђено је више од 150 здравствених установа широм земље“, нагласила је министар Жарић Ковачевић.
Указавши на ниску стопу фертилитета и смањење броја становника као један од највећих изазова са којима се Србија суочава, министарка је истакла да Влада Републике Србије спроводи бројне мере усмерене на подршку породицама и подстицање рађања.
„Влада Србије успоставила је систем финансијских подстицаја и субвенција како би подржала породице да лакше обезбеде услове за проширење домаћинства, са акцентом на програмима стамбене подршке младим брачним паровима. Основано је и Министарство за бригу о породици и демографију, којим руководим, а које у сарадњи са УНФПА припрема нацрт националне стратегије за породицу и демографију“, истакла је Жарић Ковачевић.
Подсетимо, делегација Републике Србије предвођена министарком за бригу о породици и демографију Јеленом Жарић Ковачевић борави у званичној посети Држави Катар поводом учешћа на Другом светском самиту о друштвеном развоју, који се одржава у Дохи, под покровитељством Емира Катaра шеика Тамима бин Хамада Ал Танија.
Првог дана самита усвојена је нова политичка декларација којом државе, укључујући и Републику Србију, обнављају своју пуну посвећеност циљевима одрживог развоја и изградњи праведнијег, инклузивнијег и одрживијег друштва. Декларација представља иновативни оквир за вођење имплементације Агенде 2030 и значајан је корак у глобалним напорима за убрзање друштвеног напретка, искорењивање сиромаштва и поновно потврђивање опредељења према Копенхашкој декларацији и Програму акције.
Први светски самит о друштвеном развоју одржан је 1995. године у Копенхагену и представљао је највећи мултилатерални скуп тог времена. На њему се међународна заједница обавезала да ће се заједнички борити против сиромаштва и глади, подстицати запошљавање и спречавати социјалну искљученост. Током три деценије које су уследиле, свет се суочио са бројним изазовима – од глобалног тероризма и финансијске кризе 2008. године, преко пандемије Ковид-19 и ратних сукоба, до све израженије климатске кризе. Упркос томе, Уједињене нације истрајавају у настојањима да се циљеви из Копенхагена и Агенде 2030 спроведу у дело.
Агенда 2030 обухвата 17 циљева који треба да обезбеде искорењивање сиромаштва и глади, боље здравље, квалитетно образовање, родну равноправност и достојанствен рад за све, водећи се начелом да се нико не остави иза себе. Како је до 2030. године остало још пет година, заједнички напори и сарадња свих држава света кључни су за постизање ових циљева и бољи живот свих људи.
