Нови подаци, које је данас, уочи Светског дана становништва, објавио Популациони фонд Уједињених нација (UNFPA), указују на значајну разлику између жеља младих људи када су у питању планови у вези са заснивањем породице и демографске слике широм Источне Европе и Централне Азије.

Налази, који су део глобалног UNFPA истраживања о демографској будућности, демантују устаљену перцепцију јавности о томе да су млади изгубили интересовање за родитељство. Подаци заправо показују да млади широм региона, укључујући и Србију, остају дубоко посвећени породици, али се суочавају са различитим изазовима при остваривању својих циљева на овом пољу.

„Истраживање доноси драгоцену перспективу младих људи, а својим фокусом на стање у региону и упоређивањем са глобалним трендовима даје нам ширу слику и указује на универзалност проблема са којима се млади људи суочавају. Десетогодишња Стратегија демографског развоја Србије, коју развијамо да бисмо одговорили на кључне изазове у демографском развоју земље, засигурно ће унапредити постојећи оквир за подршку расту и развоју становништва, нарочито младих да остваре жељене, најважније животне планове у вези са заснивањем и проширењем породице. Улагање у развој људског капитала, нарочито инвестирање у омладину, је на највишој лествици у нашој агенди”, поручила је министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић поводом објављених резултата демографског истраживања у региону.

Кључни налази:

• Млади у региону и даље на своју будућност гледају са оптимизмом: Млади у Источној Европи и Централној Азији у великој мери са оптимизмом гледају на своју будућност, упркос томе што изражавају забринутост због конфликата, економских криза и незапослености. У Србији чак 26 одсто младих жена и 28 одсто мушкараца са највишим нивоом позитивности и оптимизма гледа на своју личну будућност.
• Велика важност се придаје породици, браку и родитељству: Брак и родитељство остају важни животни циљеви. Седамдесет девет одсто испитаника у региону Источне Европе и Централне Азије жели да ступи у брак. Осећај благостања и среће међу главним су разлозима који мотивишу младе да постану родитељи, а 87 одсто њих оцењује ове факторе као „важне“ или „веома важне“. Већина испитаника изразила је жељу да има двоје или више деце, посматрајући породицу као важан део свог идентитета и извора среће. Просечан жељени број деце у државама и територијама које имају ниже стопе укупног фертилитета, укључујући Србију, износи 2,6 за жене и 2,9 за мушкарце, док у неким државама централне Азије у којима је традиционално висока стопа фертилитета, тај просек износи 3,7.
• Планови о родитељству често остају неостварени до касних тридесетих година: Већина испитаника и испитаница у региону, укључујући Србију, старости од 35 до 39 година још увек није остварила своје планове на овом пољу. Више од петине жена (22%) у овој старосној групи у региону нису се оствариле као мајке, упркос томе што је чак 95 одсто њих изјавило да жели децу. Ово се значајно разликује од земаља у другим регионима са којима је рађено поређење, где је већи удео испитаника које немају децу навео да је то резултат личног избора.
• Истраживање указује на изражену разлику између жељеног и оствареног броја деце до касних тридесетих година. У Србији више од 78 одсто жена и мушкараца жели двоје или троје деце — конкретно, двоје деце жели 42,6 одсто жена и 40,3 одсто мушкараца, док троје жели 35,6 одсто жена и 37,8 одсто мушкараца. Међутим, до касних тридесетих година живота овај жељени број углавном остаје неостварен.

„Далеко од тога да окрећу леђа породичном животу, млади у региону једноставно не виде да су испуњени услови који су им неопходни да остваре своје тежње“, изјавила је Флоренс Бауер, регионална директорка UNFPA за Источну Европу и Централну Азију. Финансијска несигурност је водећи изазов и за партнерске односе и за родитељство, а прате је изазови попут недостатка адекватног стамбеног простора, здравствени проблеми, потешкоће у проналажењу правог партнера, као и забринутост због неравномерне поделе бриге о деци и кућних послова. Истраживање показује да млади своје животне одлуке посматрају као сложене и узрочно-последично повезане. За већину њих сигуран посао представља предуслов за самостално становање, самостално становање за стабилну партнерску везу, док је стабилна веза предуслов за родитељство. Када једна од тих карика изостане, одлажу се и сви наредни животни кораци и планови.

„Налази за Србију показују да млади људи, као и њихови вршњаци широм Европе, родитељству придају велики значај, а фактори који утичу на њихове одлуке о формирању породице су универзални. У Србији као и у другим државама Европе које се суочавају са сличним демографским променама, видан је раскорак између жељеног и оствареног броја деце. Зато је свака карика у ланцу услова који утичу на одлуке младих људи у овој области подједнако вазна –  укључујући стабилно запослење, решавање стамбеног питања и адекватне услове за баланс рада и родитељства. На овај начин стварамо услове да млади људи своје жеље спроведу у дело, а демографске промене претварамо у прилике за напредак и развој друства“, изјавила је Борка Јеремић, шефица канцеларије Популационог фонда УН у Србији.

О истраживању

Истраживање је део глобалног UNFPA истраживања о демографској будућности (Demographic Futures Survey), а спроведено је 2025. године на узорку од више од 13.500 онлајн корисника и корисница старости од 18 до 39 година широм региона Источне Европе и Централне Азије. Поред Србије, анализа између осталог обухвата Азербејџан, Босну и Херцеговину, Грузију, Казахстан, Киргистан, Молдавију, Северну Македонију, Украјину и Узбекистан. Као компаративне групе држава узете су у обзир нордијске земље (Финска, Норвешка и Шведска), државе Западне Европе (Француска, Немачка, Италија, Португал, Шпанија и Уједињено Краљевство), као и земље Источне Азије (Јапан и Република Кореја).