Поводом Међународног дана борбе против дечијег рада, министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић поручила је да овај дан представља снажан подсетник на заједничку дужност да заштитимо децу, која су најрањивија у сваком друштву.
„Дечији рад, као вид експлоатације и насиља над децом, веома штетно утиче на физичко, психичко и ментално здравље, социјални, емоционални и морални развој деце, онемогућава их да редовно и квалитетно похађају школу или их приморава да прерано напусте систем образовања. Ниједно дете не би требало да ради на штету свог здравља, образовања и будућности. У циљу искорењавања ове негативне појаве, Србија остаје посвећена раном откривању, превенцији и заштити деце, кроз континуирани развој стручних капацитета, као и израдњу мултисекторског приступа“, нагласила је Жарић Ковачевић.
Подсећајући да право на заштиту од свих облика насиља представља основно право сваког детета, утврђено Конвенцијом о правима детета и низом међународних уговора у области заштите људских права које је Република Србија потврдила, као и да Општи протокол о заштити деце од насиља који је Влада Србије усвојила 2022. године јасно дефинише експлоатацију детета за рад као насиље над дететом, Жарић Ковачевић је истакла важност континуираног рада на јачању система заштите деце.
„У току је јавна расправа о Програму за превенцију и заштиту деце од насиља за период 2026-2030, са акционим планом 2026-2028 године, који је израђен уз подршку УНИЦЕФ-а, и која траје до 25. јуна. Позивам све заинтересоване да се укључе у јавну расправу, како би предложена решења била додатно унапређена“, рекла је Жарић Ковачевић.
Она је подсетила да Републички завод за социјалну заштиту на годишњем нивоу израђује Извештај о раду установа социјалне заштите у заштити деце од злоупотребе дечијег рада, те да се у Извештају за претходну, 2025. годину, наводи да су само центри за социјални рад евидентирали 22 нових случајева деце жртава злоупотребе дечијег рада, и то 16 дечака и 6 девојчица, али да ово не одсликава стварну распрострањеност појаве злоупотребе дечијег рада. Већина ове деце је основно-школског узраста (68,2%) и сва потичу из сиромашних породица, док се у највећој мери, према врсти злоупотребе дечјег рада, препознају рад на улици, односно прошња. У овом извештајном периоду први пут је идентификовано дете које је обављало кућне послове непримерене свом узрасту, али и даље нема евидентиране деце која су радила у пољопривреди и са опасним машинама.
Међународни дан борбе против дечијег рада, који се широм света обележава од 2002. године на иницијативу Међународне организације рада (МОР) има за циљ подизање свести и подстицање активизма за спречавање рада деце, као и ширења свести о штетним психичким и физичким проблемима са којима се суочавају малолетници.
