У згради Владе данас је одржана Друга седница Савета за породицу и демографију којом је председавао премијер проф. др Ђуро Мацут. На седници усвојен је Записник са прве седнице Савета, као и Информација о спроведеној анализи стања и предлогу стратешких циљева у оквиру израде предлога Стратегије демографског развоја Републике Србије за период од 2026. године до 2036. године.
Отварајући седницу Савета председник Владе Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је важност израде стратешког планског оквира посвећеног јачању демографске отпорности, док је министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић истакла да се у Србији, према последњим подацима Републичког завода за статистику, који не укључују АП КиМ, у периоду јануар – април 2026. године, бележи раст живорођених од 623 односно за 3,5%, као и пад умрлих од 294 или за 0,9%, у поређењу са истим периодом претходне године. Објаснила је да овај податак не представља јасан тренд побољшања свеукупне демографске слике Србије, али да даје наду и да представља велики мотив да се систематично и организовано настави са радом на бољој демографској будућности Србије.
Она је рекла да је Анализа демографског стања, која је рађена уз подршку Популационог фонда Уједињених нација, показала да се Србија суочава са сложеним, дугорочним и међусобно повезаним демографским изазовима који се, пре свега, односе на кризу рађања, релативно високе стопе смртности, негативне миграционе токове, унутрашње миграције, убрзано старење становништва, слабљење људског капитала и све израженију неравномерну просторну расподелу становништва.
Кључни проблем који нова Стратегија треба да адресира, како је рекла, јесте слабљење демографске отпорности нашег друштва. Додала је да посебно забрињава чињеница да ниједна генерација жена рођена након 1930. године у Србији није остварила број деце потребан за просту репродукцију становништва, те да то говори да криза рађања није нова појава, већ укорењен и дуготрајан процес, као и да се то огледа у ниском фертилитету, каснијем уласку у родитељство, смањеној вероватноћи рађања првог и другог детета, као и у изазовима који се односе на репродуктивно здравље.
„Узроци су различити: од тежег усклађивања рада и породичног живота, преко директних трошкова родитељства, до промена у породичним обрасцима и животним плановима младих људи. Важно је да нагласимо да ти узроци нису исти за све групе становништва и да због тога будуће мере морају бити пажљиво прилагођене реалним потребама грађана“, рекла је Жарић Ковачевић.
Као други велики изазов истакла је слабљење људског капитала, наводећи да је нарочито важно да се институције посвете младима, женама, старијим лицима и становништву у руралним и депопулационим подручјима, јер ту постоји значајан, али недовољно искоришћен потенцијал.
Према њеним речима од пресудне је важности да демографска политика буде ослоњена на податке и на снажнију координацију између ресора и нивоа власти, а да посебну улогу у том процесу имају јединице локалне самоуправе, јер најбоље препознају стварне потребе становништва и могућности за повезивање различитих политика — од образовања, здравља и запошљавања, до становања, мобилности, културних садржаја и услуга подршке породици.
У складу са тим, предложено је да општи циљ Стратегије демографског развоја, чије усвајање се очекује до краја ове године, буде јачање демографске отпорности Србије, а ако посебни циљеви предложени су: подршка рађању жељеног броја деце; стварање услова за развој људског капитала и унапређење институционалног и аналитичког капацитета за координацију, креирање, спровођење и праћење демографских политика на свим нивоима.
