Џејран Рахматулајева дипломирала је 1998. године на Државном универзитету страних језика Азербејџана, на смеру за превођење са енглеског језика.
Од 1997. до 1999. године похађала је наставу на Универзитету у Бостону, у Сједињеним Америчким Државама, као слободни слушалац, где је учествовала и у краткорочним курсевима и обукама из области решавања конфликата и лидерства.
Од 1997. до 2002. године радила је као асистент професора у Националној фондацији за мир САД у Азербејџану и организацији „Welsh Association“.
У периоду од 2001. до 2002. године започела је волонтерски рад у међународним и домаћим невладиним организацијама, бавећи се социјалним радом са децом и дечјим развојем, и сврстала се међу прве социјалне раднике у Азербејџану. Од 2002. до 2003. године волонтирала је у Ресурсном центру Уједињених нација, након чега је радила у Националном форуму невладиних организација.
Од 2003. до 2006. године била је ангажована у међународној организацији за заштиту деце UAFA, где је активно радила на развоју деце и повратку деце са инвалидитетом из институционалног смештаја у породично окружење. Знања и искуства у области социјалног рада стицала је учешћем у бројним међународним програмима и обукама.
Године 2004. примљена је на мастер студије социјалне педагогије на Универзитету у Штутгарту, у Немачкој. У периоду од 2005. до 2007. године стекла је мастер диплому на Државном универзитету страних језика Азербејџана.
Од 2006. године запослена је у Државном комитету за питања породице, жена и деце Републике Азербејџан, где је обављала више руководећих функција, укључујући позиције заменице руководиоца Одељења за питања деце, директорке Центра за подршку деци и породицама у Шувелану, помоћнице председника Комитета и руководитељке Одељења за сарадњу са регионалним центрима. Од 2016. године обавља функцију руководитељке административне службе Комитета.
Од 2008. године представљала је Азербејџан на више од 100 међународних конференција и састанака Савета Европе, Уједињених нација, организације ISESCO и других међународних организација, у оквиру различитих тела која се баве питањима деце и породице. Активно учествује у припреми периодичних националних и међународних извештаја о положају деце и жена, које представља међународним организацијама и парламенту, руководећи стручним тимовима.
Од 2010. године национална је експерткиња у Ланзароте комитету Савета Европе, који прати примену Конвенције Савета Европе о заштити деце од сексуалног искоришћавања и сексуалног злостављања. У периоду од 2016. до 2019. године координирала је кампањама и пројектима усмереним на ратификацију ове конвенције у Азербејџану.
Од 2021. године национална је експерткиња и у Управном комитету за права детета Савета Европе (CDENF).
У јуну 2022. године предводила је експертску групу задужену за представљање шестог периодичног извештаја Азербејџана пред Комитетом Уједињених нација за елиминацију дискриминације жена (CEDAW) и активно учествовала у разматрању извештаја.
У јануару 2023. године руководила је експертском групом која је представила пети и шести периодични извештај Владе Азербејџана Комитету Уједињених нација за права детета и учествовала у њиховом разматрању.
Предводи азербејџанску делегацију у међуресорној радној групи Турске и Азербејџана, основаној 2022. године у складу са Акционим планом усвојеним у оквиру међувладиног Меморандума о сарадњи у области породице и деце.
У периоду од 2011. до 2014. године усавршавала се на Универзитету Колорадо у Сједињеним Америчким Државама у области примене развојног теста Denver II. Под њеним руководством развијена је и примењена азербејџанска верзија овог теста у центрима за подршку деци и породицама.
Од 2009. до 2012. године стекла је друго високо образовање на Академији за државну управу при председнику Републике Азербејџан. Од 2017. до 2021. године похађала је постдипломске студије на истој академији, у области политичких институција и система. Бави се истраживањем за дисертацију на тему „Политика социјалних услуга у Азербејџану у контексту међународне праксе“.
Од 2007. године ауторка је модела центара за подршку деци и породицама у Азербејџану. Модел породичних центара, као нови облик социјалних услуга прилагођен потребама Азербејџана на основу међународних искустава, укључен је у Стратегију друштвено-економског развоја Републике Азербејџан за период 2022–2026. године, као и у Први државни програм великог повратка на ослобођене територије Азербејџана. Ауторка је идеје и концепта пет породичних центара чија је изградња планирана до 2026. године.
Од 2016. године бави се и наставним радом на студијском програму социјалног рада Државног универзитета културе и уметности Азербејџана. Ауторка је три образовна програма и девет научних радова, од којих су четири објављена у зборницима међународних и домаћих конференција.
Године 2016. изабрана је за учешће у Међународном програму лидерства у Сједињеним Америчким Државама, који је успешно завршила.
Током 2018. године учествовала је у програму академске размене у области социјалног рада на Доминиканском универзитету у Сједињеним Америчким Државама, где је студентима мастер студија одржала предавања на тему „Социјални рад у постсовјетским земљама“. У оквиру програма одржала је и предавање на Универзитету Вашингтон у Сент Луису, где је у Центру за друштвени развој спроводила истраживања у вези са својом дисертацијом.
Указом председника Републике Азербејџан 2016. године одликована је медаљом „Тараги“ („Напредак“) за допринос решавању питања родне равноправности и спровођењу социјално оријентисаних јавних политика.
Удата је и мајка два сина.